Kлиматска капсула је експериментална, мобилна и модуларна инсталација замишљена као интензивно искуство које кроз научне чињенице, уметничке интервенције и мултимедијалне садржаје пружа посетиоцима слојевиту перспективу климатских промена.
Представљени садржај успоставља простор за дијалог научника, уметника и грађана на тему будућих сценарија климатских промена. Kроз поглед на дистопичну сцену из будућности, креиран је наратив којим се покреће субјективни доживљај најављене апокалипсе и спремности да се суочимо са последицама климатских промена. Ова научно-уметничка платформа је директан позив на климатску акцију свих грађана и грађанки, и подсећа нас на јединственост позиције и поступања сваког од нас.
Након што посетиоци напусте капсулу, могу да „пошаљу“ поруку у будућност у облику гласовног записа. Посетиоци такође имају прилику да напишу разгледницу некоме кога познају са поруком како могу да помогну у спречавању климатске апокалипсе. Разгледница се затим оставља у поштанском сандучету ЦПН-а и физички се шаље на писану адресу. Овај додатни елемент спречава посетиоце да оду са негативним мислима и наглашава важност предузимања акције.
Kлиматска капсула је замишљена као експериментални концепт који ће се кроз рефлективну праксу континуирано преиспитивати, мењајући своју форму, садржаје и програм до 2030. године. Усмерена је на праћење и критичко разматрање спровођења Циљева одрживог развоја Уједињених нација, као глобалног и општеприхваћеног механизма на путу ка одрживој и јединој могућој будућности.
Kапсула ће до 2026. године бити постављена у најмање десет земаља Југоисточне Европе, у оквиру пројекта Climateurope2.
Ауторски тим премијерног издања Климатске капсуле:
- Добривоје Лале Ерић, ЦПН – концепт и успостављање пројекта
- др Марјана Бркић, ЦПН – програмска и креативна дирекција
- Мирјана Утвић, ЦПН – креативна дирекција, сценографија и продукција
- Проф. др Владимир Ђурђевић, Физички факултет Универзитета у Београду – научни концепт и рецензија
- Ненад Гајић – аутор кинетичке скулптуре
- др ум. Марко Стојановић – композиција и дизајн звука
- Моника Ланг – визуелни идентитет и илустрација
- Филип Микић – видео рад
- Петар Бркић – нарација
- Васја Станковић – драматургија
- Стеван Голубовић – програмирање
